Koliko puta vas je nana ‘stavila pred sebe’ i trudila se da vam prenese svoja iskustva, kako se prije živjelo i koje ‘breme’ su žene u njihovom vaktu na leđima nosile?
To breme im je dalo životno iskustvo iz kojeg su izvukli ono najbolje i nastoje to nama prenijeti.
Nažalost, često nemamo živaca i čini nam se suvišnim to što govore, ipak, trebamo ih saslušati i uzeti ono najbolje što se može iskorisiti.
Ovo su neki od savjeta, korisnih ali i nasmijat će vas jer su pisane ‘naninim jezikom'…
Nikada nemoj čoj'eka dočekat’ smrknuta , more bit’ da se umorio i da je gladan, nego fino sa njim, pitaj ga kako je , svaki belaj insan lakše prihvati kad je sit i kad mu ga kazeš na lijep način…
Vazda budi uredna, neće čoje'k grlit’ čiste podove , ako je kuća čista , ti budi još mirišljavija : žena se samo jednom more zgadit’ čo'jeku …
Ne moraš vazda sve kazat’ što misliš, nekad je dobro i vode u usta uzet , svaka koja ostane je zlatna…pazi: riječi su i med i otrov, ne mozeš ih vratiti kad jednom izgovoriš…
Vidi s kim imaš posla :ako je čoj'ek tersali i sve mu smeta dok je još mlad, šta će bit’ kad ostari….
Ako ne pazi vlastitu majku, neće pazit’ ni tebe , ni tvoju …
cure.ba
Nema komentara:
Objavi komentar