Jednog dana, jedan slepi čovek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade, sa šeširom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
“Slep sam, molim vas pružite mi pomoć.”
jedne zgrade, sa šeširom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
“Slep sam, molim vas pružite mi pomoć.”
Jedan slučajni prolaznik, igrom prilika stručnjak za
reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapažajuci da je u šeširu
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novčića.
reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapažajuci da je u šeširu
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novčića.
Savio se da bi mu pružio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov šešir ovom prilikom bio pun novčića
i novčanica.
coveka zapazajuci da je njegov šešir ovom prilikom bio pun novčića
i novčanica.
Slepi prosjak prepoznavajući ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nešto napisao na kartonu i šta je to mogao napisati.
Našta će prolaznik odgovoriti:
“Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na drugačiji način”, nasmeši se i izgubio u gužvi.
I tako slepi čovek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:
glasio:
“Danas je proleće … a ja ga ne mogu videti”.
Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece i videces da će se pre ili kasnije okrenuti na bolje.
Nema komentara:
Objavi komentar