Za Lauru Krau iz Engleske smeh, vežbanje i seks su dovoljan razlog da izgubi svest. I tako skoro svaki put. Ova mlada žena boluje od sindroma postularne ortostatske tahikardije (POTS), a jedina posledica ovog sindroma je padanje u nesvest.
Nekada me slama jer znam da suprug ne može da ode van kuće, a da ne ostavi nekoga da vodi računa o meni
Lauri (28) srce kuca mnogo brže nego ostalim ljudima. Recimo, u toku minuta brzina otkucaja njenog srca je 110, ali ako se uzbudi ili izloži nekom naporu onda može da kuca i 180 puta u minutu. Njeno telo ne može da izdrži takav napor i ona gubi svest.
- Moj suprug Ben je doživeo neverovatan šok kada smo prvi put vodili ljubav. Ja sam se uzbudila i izgubila svest. Kada sam se osvestila ugledala sam ga izbezumljenog kraj mene. Svaki put kada odemo u krevet, ne znam šta će se desiti. Znate, sve to deluje strašno, a Ben ipak nije pobegao. Ostao je uz mene i sada mi je najveća podrška - ponosna je Laura.
Laurino srce lupa mnogo brže nego srce ostalih ljudi
Laura ne gubi svest samo tokom seksa.
Ako se previše optereti tokom vežbanja, ako se previše smeje, ako je neispavana ili dobije visoku temperaturu Laura zna šta joj sledi - gubitak svesti.
- Mene niko ne sme da golica, ili da priča šale u mom prisustvu. U jednom trenutku se zacenim od smeha, a već u sledećem sam na podu - priča Laura.
Nije smela ni da zamisli šta bi je čekalo tokom trudnoće. Ipak, rešila da je želi bebu sa Benom, a lekari su rekli da je savršeno zdrava.
Ostala je u drugom stanju 2009. godine i preživela pakao.
Ben i Laura imaju troje dece. Sinove Dilana i Ralfa i ćerkicu Fejt
- Padala sam u nesvest često. Nekada i sedam puta u toku jednog dana - priča Laura, koja kaže da su ona i suprug mislili da će biti porodica sa jednim detetom, sinom Dilanom. Ali, Laura i Ben danas imaju troje dece. Nakon Dilana stigli su i Ralf i Fejt.
- Ne znam kako, ali naredne trudnoće su mi bile lakše. Gubila sam svest možda jednom ili dva puta dnevno. Valjda se organizam navikao - priča Laura koja danas ima negovateljice koje su sa njom tokom 24 sata. Nikada ne smeju da je ostave samu.
- Maštala sam da decu vodim u parkić, pravim im užinu, pratim u školu, sama, bez pratnje, ali to je nemoguće u mojoj situaciji. Eto, tu su negovateljice, ali i moja deca. Nekako mi je tužno što su oni već svesni da moraju da vode računa o meni, a trebalo je da samo ja brinem o njima - iskrena je Laura.
Nema komentara:
Objavi komentar